Стадион

Назив стадиона: „МИЛАДИН ВУЈИН“

Димензије терена: 105 х 70 метара

Трибине: 1000 места

Стадион ФК Војводина.

stadio-fk-vojvodina-tovarisevo

 

Трибине стадиона ФК Војводина.

stadio-fk-vojvodina-tovarisevo - tribine

 

Помоћни терен ФК Војводина – поглед са трибина стадиона.

pomocni-teren-fk-vojvodina-tovarisevo

 

Од 1996. године стадион Војводине носи назив „Миладин Вујин“ по свом дугогодишњем играчу, тренеру, секретару, …

miladin-vujinМиладин Вујин рођен је 04. октобра 1936. године у Товаришеву. Основну школу завршио је у Товаришеву, Гимназију у Бачкој Паланци и Вишу педагошку школу у Новом Саду. Као наставник радио је у ОШ „Милета Протић“ од 1958. до 1982. године, а од 1982. до 1991. године као директор школе у Товаришеву. Обављао је низ друштвено-политичких функција у Месној заједници Товаришево, у органима општине Бачка Паланка, као и покрајине Војводине, у области дечије заштите, образовања и васпитања, као и физичке културе.

Са поносом је поред признања из просветног рада носио и признања из области спорта:
– медаљу за истакнутог апортисту (1970. година),
– плакету Савеза за физичку културу општине Бачка Паланка (1974. године),
– повељу поводом 50 година ослобођења Товаришева (1994. године.

miladin-vujin-iz-mladjih-danaРођен на пар корака од игралишта, за први тим заиграо је 1952. године, а копачке окачио о клин 1970. године. Од 1955-1958. и од 1962-1966. године био је стандардна лева полутка и још увек запамћен као „Уча са 10-ком на леђима“, и головима које је постизао шутевима око шеснаестерца. Као тренер водио је прву екипу дуги низ година: 1964. године, затим 1966-1979. године, али када је год затребало био је ту да помогне и ускочи као 11-ти играч. Његов тренерски рукопис био је годинама препознатљив код више генерација Војводине. Са ученицима школе „Милета Протић“ 1972. године на школској олимпијади у Шиду освојио је сребрну медаљу у фудбалу.

После играчке каријере био је дугогодишњи члан савета клуба, као и председник Спортског друштва Војводина, а секретар клуба од 1990. до 1994. године. Мир и душевну храну Миле годинама налази на игралишту „Својој другој кући“, и само што „Није спавао на игралишту“. Са пуно одушевљења и одрицања ангажовао се на изградњи свлачионица и ограђивању стадиона. Брижљиво је уређивао игралиште, неговао травњак, да буде као на Вемблију, а када није имао ко бринуо се и о спортској опреми и осталим техничким стварима у клубу. Највеће задовољство је кад Војводина истрчи на терен и победи, а он окрене страницу у свесци и забележи још један резултат његове Војводине.

Аутор је монографије „Седам деценија плаво-белих“, тачније историје ФК Војводина – Товаришево од 1924. до 1994. године.

Умро је у Товаришеву 14. октобра 1997. године, не дочекавши највеће успехе своје Војводине – Првак Војвођанске лиге и пласман у Српску лигу група Војводина.